Prošle su 2 godine od ovog putešestvija kao i od mog povratka u priču na 2 točka. Kada danas pogledam slike prvo što mi pada u oči je moto oprema u kojoj smo Jasna i ja. Više smo je nemali nego imali. :haha:
Ali da ne skrećem temu sa putopisa. Pa da počnemo.
Planirali smo da dve nedelje godišnjeg odmora provedemo tamo ovamo po Srbiji, jer smo se do sada po Srbiji samo vozikali kolima i rekreativno planinarili. Naravno sa obezbeđenim smeštajem.
Kupili smo motor i kada smo se ovde na forumu dobrano načitali i informisali šta nam je potrebno za ovakvu vrstu odmora i putovanja, shvatili smo da osim motora i dobre volje ništa od potrebnog nemamo. Kreće igranka bez prestanka. Kacige, pojasevi, koferi, jakne, nosači, bisage, tank torba, šator, vreće za spavanje, šatorska krila.... Ma kataklizma jedna... Pronašli smo jedan jedini kofer u Srbiji koji nam je "censki" odgovarao, šta raditi za druga dva, bočna? Pošto nam je budžet za svu dodatnu opremu bio nenormalno ograničen počeli smo da improvizujemo na svemu na čemu je to bilo moguće.
Bisage - 900 dindži + gurtne 500 dindži
Tank torba - Naš stari planinarski ranac (prišivene 4 alke radi lakšeg vezivanja)
2 vreće za spavanje + 2 šatorska krila - oko 1000 dindži (vojni otpad - veze i vezice)
Šator Oregon 3 - 5100 dindži (zahvaljujemo se forumašima na preporuci, odličan je)
...bla bla
Ruta:
Novi Beograd - Smederevo - Viminacijum - Golubac (poljubismo tarabu u kampu Toma - NE RADI) - Donji Milanovac - Jabukovac - Borsko jezero - Gamzigrad (Feliks Romulijanum) - Sokobanja - Bovansko jezero - Aleksinac - Prokuplje - Tulare - Kuršumlija - Đavolja varoš - Brus - Brzeće - Kopaonik - Rudnica - Raška - Novi Pazar - Vučiniće - Sjenica - Nova Varoš - Zlatarsko jezero - Kokin Brod - Radoinjsko jezero - Kanjon Uvca - Zlatibor - Užice - Čačak - Suvoborski Rajac - Novi Beograd
Prvi dan
Pakovanje, ma šta pakovanje...to je bilo tovarenje. Dakle, tovarenje je tog sunčanog 14. septembra 2010. godine počelo u pre podnevnim časovima. Pošto smo i motor kupili krijući od cele familije (da se ne bi brinuli), morali smo i pakovanje da obavimo kao tajni agenti.
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Plan puta prvog dana nam je bio jednostavan. Beograd - Smederevo - Kostolac (Viminacijum) - Golubac (Kamp Toma). Spavanjac u kampu i sledećeg jutra nastavljamo dalje.
Kao što sam već rekao vreme je tog dana bilo predivno. Stigosmo onako maksimalno natovareni do Smedereva i naravno, pravac do tvrđave.
[You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
Tu smo se u hladu dobrano rashladili. Pretoplo vreme je počelo da nas iritira, kao. Ustvari iritacija je što se mene tiče nastala jer motam po glavi kilometre koji nam predstoje u sledeće dve nedelje a pozadina mi je već do Smedereva pretrnula. :haha: Zaključim ja da ne kvarim oduševljenje mojoj lepšoj polovini. "Udri brigu na veselje" i teraj dalje. Oduševljeni i puni elana pošto smo konačno krenuli u realizaciju dugo planiranog odmora krećemo dalje i ubrzo stižemo do Viminacijuma (Kostolac).
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zakasnili smo nekoliko minuta na redovni organizovani obilazak Rimskog logora i grada pa rešismo da sačekamo sledeći krug. Iskoristili smo to vreme da se osvežimo uz kafu i kiselu. Taman da vidimo kuda ćemo dalje.
[You must be registered and logged in to see this image.]
A nekima je drvena klupa dobro došla kao pomagalo za bolju cirkulaciju i rastrnuće zadnjice.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Pošto smo se oporavili uz kafu a elektromobil za razgledanje nikako da se vrati na polaznu tačku, rešili smo sami da zavirimo pod ove ogromne balone. Uštedećemo na vremenu a i novcu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Izgleda da su Rimljani bili niski rastom. Bar ovaj koji je ovde sahranjen je mali, malecki, ovolišni.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Šalu na stranu, stvarno sve što možete videti ispod ovih balona deluje impresivno.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Vreme je bilo da krenemo dalje. Golubac. Kada nam se pojavio u našem videokrugu raspametili smo se, kao da je u pitanju morska luka a ne gradić na Dunavu. A dobro, nama Beograđanima je sve što je manje gradić.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Predivno deluje i tvrđava koja se iz daleka može uočiti.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Prošli smo kroz Golubac i stali ispred tvrđave da zapalimo po jednu, jer blizu smo cilja, a to je kamp Toma. Ko o čemu ja i ovde o... zaključite sami...
Posle kraćeg predaha krenuli smo do kampa. To je tu, blizu. Vratićemo se do Golupca kad razapnemo šator. Vozi, vozi, pazi, pazi da ne omašimo malu tablu sa desne strane puta. Sve po savetima odavde sa foruma. Iiii ugledasmo je, tablu. Silazimo nizbrdo sa asfalta, zemljani put.... Kada smo se spustili na sledećoj tabli strelica "Kamp Toma". Vozimo se još jedno pedesetak metara i na sledećoj tabli piše "Kamp Toma". Jedini problem je što je ova tabla postavljena na rampi, a rampa je zatvorena. Sa leve strane taraba, iza tarabe domaćin (seljak). Pitam ga šta je sa kampom i naravno kao što sam i naslutio kaže: "NE RADI". A mi u šoku, nisam ni slikao ovu scenu. Uzimam auto kartu (sa svim kampovima u Srbiji) u šake. Procenjujem koliko ima do Donjeg Milanovca. Nastavljamo uz Dunav, prolazimo i Lepenski Vir koji smo takođe imali u planu da vidimo. Po mraku stižemo u Donji Milanovac.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ovde smo smazali po par roštiljskih kobasica. Nikad bolje, verovatno smo bili pregladneli. A što ne možeš da mrdneš od motora, to je posebna priča. Ako samo pomisliš da digneš ruku sa njega počinje da drhti. :haha: Taman posla da je stvarno digneš, počeo bi da plače.
I tako posle zasićenja sa kobasicama, razmotasmo famoznu kartu. Kamp, kamp, kamp... IMA , a i blizu je. Selo Jabukovac. Idemo u Jabukovac. Po mrklom mraku uz Dunav, kroz šumu, iz šume, uzbrdo, nizbrdo... nigde ni jedne jedine svetiljke, sijalice, sijaličice.... magla... dobro se navozasmo i nigde ničega. Stajemo tu kod nigde ničega. Pošto je već 21:30 h, Bandolera obavlja telefonom rutinsko javljanje familiji: "Stigli smo, sve je super"... i slično. A niko sem nas dvoje nema pojma ni gde smo ni sa čim smo. Najgore je što ni mi nemamo pojma gde smo. Ovde kod nigde ničega u mrklom mraku je bio pravi trenutak da zapalimo po jednu razbistresušu. Pošto smo potvrdili da ne znamo gde smo, krećemo dalje. Kad, deset metara od nigde ničega tabla sa natpisom JABUKOVAC. Oduševljenje se nastavlja pošto odmah iza krivine sledi nizbrdica. Ljuuudi, a Jabukovac kao na dlanu. Ulazimo u centar, crkva na mestu, mislim u centru. Stajemo kod prodavnice, kao da pazarimo nešto a usput ću ja kao iskusan bajker da priupitam za taj njihov kamp. Hahahaha... pooojma oni nemaju za taj moj kamp. Prvi put čuju za kamp, pa još kod njih u selu. :haha:
Nastaviće se....
Poslednji izmenio Bandolero dana Uto Sep 18 2012, 00:33, izmenjeno ukupno 1 puta
